Dogodili smo se 11-og februara... On se desio tacno godinu dana pre mene! U sali kazem, moja mama je mene rodila njemu za prvi rodjendan.., i to tako dobro zvuci da prosto ne verujem da je drugacije.
Upoznali smo se pre desetak godina.... Privlacio me na takav nacin kao ni jedna osoba do tada. Imao je zarazan osmeh i toliko energije da sam bila razocarana sto ja nemam takvog muskarca. Moj muz je bio susta suprotnost njemu. U to vreme sam bila udata, a ON je dolazio kod nas u kucu kao kolega mog muza. Kada sam shvatila da delimo isti datum rodjenja, odusevila sam se... Svake godine za nas rodjendan, jedva sam ga pronalazila, menjao je mobilne telefona, a nikada nije bio kuci... U januaru 2010-e godine sam ga slucajno pronasla na internetu i od tada moja srodna dusa ispunjava svaki moj dan. Prvo smo se prijateljski salili i komentarisali svaki dan u nasim zivotima, dopisivali se i druzili preko Skype-a.... On je bio u to vreme moj najbolji prijatelj, pokusavajuci da mi objasni da sam ja najvaznija, pa moje dete, pa tek onda svi ostali i da zbog sebe moram da menjam nacin na koji sam funkcionisala u losem braku... Kasnije, nisam mogla da zamislim da ga ne cujem svaki dan, nedostajao mi je njegov smeh od koga mi se kocila vilica satima... Kada sam se najmanje nadala, usetao je u moj zivot! Zavolela sam ga. Postao je moja potreba. Nisam brinula sta ce reci selo, rodbina i prijatelji, jedino sam bila u strahu kako ce moja cerka prihvatiti jos jednu osobu u mom srcu... Pokusavala sam da objasnim sebi da moram da budem hladnije glave, da moram da idem polako, da cu napraviti gomilu problema sebi, njemu, cerki...
Kada smo zajedno, osecam se najvoljenijom, najlepsom, najdrazom... U njegovom zagrljaju sam spokojna, kao da ni jedan problem ne postoji...
Sve probleme resavamo u hodu, on je i dalje moj najbolji prijatelj, moja srodna dusa, moj savrseni... Moj rodjendan!
